Переводы

Алексей Чурилов

ОСТАРИЛА САМ

Последњи монолог познате глумице

Остарила сам...
уплела трепавице у беле плетенице
и осушила се,
наборала се као сува шљива.

Остарила сам...
Моја коса се проредила,
очи изгубиле крила,
усне избледеле и отопиле се.
Моје лице избраздале осушене реке.

Остарила сам...
А руке! Руке!
Јесу ли то руке Јулије?
Је ли те руке љубио Ромео?
Зар тако може бити?

Остарила сам...
Ја сам толико пута видела како умире Ромео,
да, кад је умро последњи пут,
ја нисам плакала...

Остарила сам...
Остарила сам!..
Остарила сам!?
Не...
Не! Не! Не!
Позовите шминкера!
Позовите костимографа!
Режисера на сцену!
Скините са мене то лице!
Скините са мене ове рукавице!
Промените крај!
То све није моје!
Није моје! Поверујте!
Дајте ми другу улогу...
Молим вас...
Ја могу бити ћерка...
Ја могу бити мајка...
Ја могу бити жена...
Не ћутите!
Само не ћутите!
Не остављајте ме са мојојм старошћу...

Превод: Мирјана Демин, Милан Демин и Сергеј Шчеглов

ЈАДРАН

Моје десно ухо слуша море,
а лево игра са морем жмурке.
Ујутру се море крије.
И цео дан моје лево ухо тражи море,
а десно жуди за криком галеба.
Увече, када лево ухо пронађе море,
десно поново зачује шум таласа.
А ноћу, када моје уши утону у сан
ја ћу затворити очи
и поново сањати
Јадран.

Превод: Мирјана Демин, Милан Демин и Сергеј Шчеглов

УМРО ОД ЉУБАВИ

Моја љубав срела се са мојом смрћу.
дуго су се спориле, решавајући,
која од њих треба да дође до мене прва.
Љубав је говорила:
«Он треба да препозна мене!
Тада он може да умре срећан!»
Смрт је одговарала:
«Ако он препозна тебе,
разумеће да ниси вечна!
И тада ће да умре несрећан».
Ујутру, договоривши се, љубав и смрт
закуцале су на моја врата заједно.
Ја сам умро од љубави.

Превод: Мирјана Демин, Милан Демин и Сергеј Шчеглов

НЕСАНИЦА

Ноћ.
На моја врата закуцао сан.
Сакрио сам месечину иза завеса
и тихо одговорио:
– Слободно.
Сан је на прстима ушао у моју собу
потпуно испуњену мраком,
лего на мој кревет
и уснуо.
Нисам до јутра затворио очи,
чувајући сан мога сна.

Превод: Мирјана Демин, Милан Демин и Сергеј Шчеглов

ЛИЦЕ

Невенки Урбановој

Заборавила сам на сцени своје очи и отишла.
Одлучила да више не мислим, глумећи спавала,
Изгубила сам лице поред мудрих скица,
Написала сам писмо и послала им.

На хартији сувим мастилом: „Вратите ми лице!
Оно наборано, старо. Вама није потребно!“
Смејући се, гледали су како сам плакала,
Без лица – без душе, убила сам се.

Превод: Сергеј Шчеглов (Русија) и Душка Врховац (Србија)

ЧУДО

Мирославу Беловићу

Вечерас
видео сам чудо. И ја
питао сам чудо:
„Шта ће бити даље?“
„Не жури!“ –
одговорило је чудо.

Превод: Сергеј Шчеглов (Русија) и Душка Врховац (Србија)

ЧИТАВОГ СВОГ ЖИВОТА

Читавог свог живота
писао сам
књигу.
Читавог свог живота
књига је
читала мене.
Читавог свог живота
оловка је клизила
по мојој кожи.
Читавог свог живота
писао сам
књигу
на својој кожи.

Превод: Сергеј Шчеглов (Русија) и Душка Врховац (Србија)

ЛУТКЕ

Лутке. Тужне лутке
страдају и плачу
и тихо одлазе.

Лутке. Срећне лутке
маштају и воле
и тихо одлазе.

Лутка. Ја сам необична лутка
волим, ал' патим
и убрзо ћу отићи.