Актуально

ЊЕГОШЕВЕ МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ

Његошеве међународне вечери поезије су у Крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици окупиле писце из двадесетак земаља, као песничко уздарје владици Раду, Петру Другом Петровићу Његошу. Ове, четврте по реду Његошеве вечери поезије одржане су у част 1.100 година Светог Наума Охридског, 1.000 година мученичке смрти Светог Јована Владимира, 100 година од Мојковачке битке, као и јубилеја 70 година Удружења књижевника Црне Горе и исто толико часописа „Стварање” УКЦГ. Манифестација се одржава под покровитељством Митрополије црногорско-приморске и УКЦГ.

Пригодну бесједу поводом Његошевих дана, казао је предсједник Удружења новинара Црне Горе, Новица Ђурић:

„Онај који нас је увео у свијет језика, Онај који је Црну Гору уздигао на највећи пијадестал духовни, политички односно државнички, Онај који је нашао искру у камену и Онај због кога пламен вјечне зубље никада није потамнио своје малено племе – Ловћенски тајновидац, Петар Други Петровић Његош, обавезао нас је својим дјелом и светим духом који кријепи све вјерујуће људе и који је вјечна инспирација пјесницима, да га домимо, топлимо у нашим словима. У славу тог великана као уздарје, као глас поноса, писци, чланови УКЦГ завјетују своја сачињенија и кроз четврте Негошеве међународне вечери поезије. А у славу великана поезије овдје су и писци из Русије, Србије, Републике Српске, Грчке, Пољске, Ирана, Њемачке, Грузије, Јерменије, Бугарске, Македоније, Словачке и Словеније. Можда о Ловћенском тајновидцу свака ријеч бива сувишна, али ја ипак вјерујем да је до Његоша једино могуће доћи пјесмом.
Често се чује, и одзвањаће, да можда након Његоша није ни требало писати, али ми не пишемо након Њега, већ зарад Њега, плетемо се у његове стихове молећи се не би ли и нека наша ријеч из тог божанственог ткања, макар као грешна, вирнула.
Писци цијелог живота пјевају Његов Вијенац свјесни да су то молитве за Владику Рада Томова, Петра Другог Петровића Његоша, оног који је живим огњем ходао загледан у плаветнило изнад завичаја и вјечно почивалиште. И би Ловћен и тамо почину Његош. И када се он на Ловћен успе и Ловћен би и оста не само највећи већ и најславнији под капом небеском. И сада је славан без обзира што незнавеници Његоша утамничише као пјесника и владара, али не и као Владику који је крст најближе Господу примакао.
И ово гдје смо ми вечерас је Његошево гувно гдје су се окупили пјесници као што се окупљају Црногорци испред манастира на Цетињу. Његошу у част, овдје на овом светом гувну, пјесници на разним језицима казиваће пјесме.
И ми смо поносни што славећи 70 година Удружења књижевника Црне Горе и његовог часописа „Стварање“ славимо пјеснички вијенац, нераскидив од оног који нас је свијету представио и по којем се, као и по мирису наших светаца, у свијету препознајемо. У то име, у име писаца Удружења књижевника Црне Горе и свих ових који су овдје из других земаља с којима плетемо пјеснички вијенац слободе, позивам да стиховима, изнова, печатамо Четврте Његошеве међународне вечери поезије“.

Поред двадесетак пјесника, стихове су казивали и писци: Нина Габриелиан (Русија), Соудабе Багабап (Иран), Сретен Видаковић (Република Српска), Александар Навроцки (Пољска), Сергеј Шчеглов (Русија), Бенедикт Дирлих (Њемачка), Верољуб Вукашиновић (Србија), Лилија Газизова (Грузија), Мићо Цвијетић (Србија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Елка Њаголова (Бугарска), Христо Петрески (Македонија), Коукис Христо (Грчка), Мирослав Бијелик (Словачка), Наташа Швикарт (Словенија), Вера Хорват (Србија), Ристо Василевски (Македонија), Љиљана Стејић (Србија), Славе Ђорђо Димоски (Македонија), Татјана Коти (Русија), Мирослав Демак (Словачка), као и Горан Ђорђевић (Србија).
Пјесникиња Елка Њаголова, уручила је митрополиту црногорско-приморском Амфилохију свечану повељу којом је стекао титулу почасног члана Словенске књижевне и умјетничке академије, високо признање Свесловенског културног центра.

Извор: http://novicadjuric.blogspot.ru

© 2009 С. Щеглов. Все права защищены
Design © 2009 by africaan